Masno tkivo

Written by Nutricionista. Posted in Blog, Zdravlje na tanjiru

masno tkivo
Rešili ste da se ove godine konačno obračunate sa neprijateljem koji vam se gomila oko struka, a da bi mogli da pobedite svog neprijatelja, morate ga dobro upoznati. Upravo zato vas danas podsećam na to šta je masno tkivo, koje vrste postoje, i kako se ponašaju.
Masno tkivo počinje da se stvara krajem petog meseca intrauterinog života, da bi na rođenju procenat masnog tkiva novorođenčeta iznosio oko 23%. U idealnim uslovima uravnotežene ishrane, razvijanjem muskulature i porastom telesnih aktivnosti, količina masnog tkiva se smanjuje i dostiže svoj minimum od oko 10% telesne težine između 20-te i 25-te godine života. Kod sportista, procenat  masnog tkiva iznosi 6%, sportistkinja čak 12%, dok je kod neaktivnih odraslih muškaraca procenat masnog tkiva oko 20%, a kod žena mnogo veći, čak 30-35%.
masno

Do 70-tih godina XX veka, smatralo se da je masno tkivo pasivni depo energije koji služi za skladištenje energije, kao toplotna izolacija, mehanička zaštita, i da je pod uticajem hormona. Danas se zna da je masno tkivo mnogo više od toga, i da je metabolički prilično aktivno. Izgrađeno je od adipocita, koji luče adipokine (leptin, rezistin, adipsin, adiponektin,…), i matriksa, koji luči citokine.

Masno tkivo je glavni izvor energije u organizmu, i za razliku od mišića i drugih organa koji sadrže veliki procenat vode, masno tkivo sadrži oko 85% triglicerida i manje od 10% vode. Mehanizam razgradnje i stvaranja masti i proteina u organizmu, je pod uticajem zahteva za energijom koju traži bazalni metabolizam i mišićni rad. Ovaj mehanizam funkcioniše i zahvaljujući nizu nervnih, hormonskih i enzimskih uticaja (nekima smo već pričali) ali, na žalost, većina ljudi ne prepoznaje“signal“ organizma o nastalim promenama u količini masnih depoa, i retko kada na vreme izvrši neophodne korekcije u navikama.

Iako je gotovo svo masno tkivo ima uticaj na razvoj insulinske rezistencije, smatra se da neki masni depoi imaju mnogo veći uticaj na nastanak poremećaja u organizmu. Kao najopasniji masni depoi, ističu se oni koji se nalaze na i u abdomenu , ali i u slučaju abdominalnih masti pravimo razliku između subkutanih masnih naslaga (ispod kože) i visceralnih masnih naslaga (u abdomenu, oko organa). Procenat i distribucija subkutanih i visceralnih masti zavisi od konstitucije, uzrasta, načina ishrane, pola, uslova života.

  1. Visceralno masno tkivo

Čuli ste mnogo puta da je ovo masno tkivo najopasnije, i da vam je prvi cilj u redukciji telesne mase da ga smanjite. Ovo masno tkivo je direktno povezano sa nastankom insulinske rezistencije, kao i brojnih drugih poremećaja. Postoji intraperitonealno i retroperitonealno visceralno masno tkivo. Potvrđeno je da,  zbog razlike u masnim ćelijama visceralnog i subkutanog masnog tkiva, visceralno masno tkivo ima mnogo veći uticaj na nivo masnoće u krvi. Ćelije visceralnog masnog tkiva imaju više mitohondrija, aktivnije su i utiču na povećanje količine masnih kiselina koje se dopremaju u jetru, povećanje glukoze i lipoproteina u jetri, pa samim tim i na lošiji insulinski odgovor. Upravo to „malo viška na stomaku“ je zapravo nešto čega moramo što pre da se rešimo.

  1. Subkutano masno tkivo

Ovo masno tkivo je manje metabolički aktivno i služi za taloženje triglicerida tokom povećanog energetskog unosa, i oslobađanje masnih kiselina tokom perioda nižeg energetskog unosa ili povećanje fizičke aktinosti. Ovo tkivo takođe štiti ostala tkiva od razlaganja, ukoliko je redukovana ishrana pravilno izbalansirana. Ukoliko unosite sve hranljive sastojke, i naravno, dovoljno proteina i masti, vaš organizam neće razlagati mišićno tkivo, već će za energiju koristiti masne depoe. Subkutano masno tkivo je omotačem (fascia superficialis) podeljeno na površinsko i duboko masno tkivo, koja se takođe međusobno razlikuju. Površinsko subkutano masno tkivo nije povezano sa nastankom dijabetesa tip 2, dok duboko subkutano masno tkivo značajno utiče na nivo insulina pre i posle unosa glukoze. Tokom ispitivanja sekrecije hormona i citokina kod normalno uhranjenih pacijenata, pokazalo da se duboko subkutano masno tkivo ponaša slično kao visceralno masno tkivo. Subkutano masno tkivo, za razliku od visceralnog, utiče na lučenje leptina, obzirom da je u korelaciji sa nivoom leptina u krvnoj plazmi.

Smeđe masno tkivo

           Čuli ste više puta da je ovo masno tkivo ono dobro masno tkivo, i da njega, na žalost, imamo malo. Najviše ga imamo nakon rođenja, i služi nam za termoregulaciju, odnosno da masne naslage koje imamo pretvori u toplotu potrebnu za normalno funkcionisanje unutrašnjih organa. Nalazi se na leđima (oko lopatica), grudima i ramenima (oko ključne kosti). Što ga manje imamo, to lakše gomilamo masne naslage i teže ih se rešavamo, oslobađa se manje toplote posle obroka, i teže nam je da se ugrejemo. Smatra se da se ovo masno tkivo može stimulisati na razne načine, pa se traže najbolji načini za uvećanje smeđeg masnog tkiva, i povećanje njegove aktivnosti.
fat3
Postoje dva tipa gojaznosti, hipertofični (uvećanje masnih ćelija) i hiperplastični (uvećanje broja masnih ćelija). I ovde postoje značajne razlike, ne samo u izgledu tkiva, već i u načinu na koji utiče na razvoj metaboličkih poremećaja. Hipertrofični tip se javlja kod odraslih osoba i usko je povezan sa promenama u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. U osnovi ovog tipa gojaznosti je povećano lučenje insulina i povećan unos ugljenih hidrata. Hiperplastična gojaznost počinje u ranom detinjstvu, i za nju je karakterističan veliki broj masnih ćelija. Ovu vrstu gojaznosti ne prate metabolički poremećaji, ali se može destiti da među velikim brojem masnih ćelija, postoje i one koje su hipertrofične. Za razliku od hipertrofične gojaznosti, redukcija unosa ugljenih hidrata kod hiperplastične gojaznosti daje slabije rezultate, ali je redukcija telesne mase svakako moguća.

Tags: , , , , , , , , , ,

Trackback from your site.

Leave a comment