Leptinska rezistencija

Written by Nutricionista. Posted in Blog, Zdravlje na tanjiru

IndianJEndocrMetab_2012_16_9_577_105575_f1

U poslednje vreme sve češće nailazim na komentare, mišljenja, predloge rešenja problema gojaznosti, i većina se slaže, smršati je lako, samo treba jesti manje, jesti domaće, jesti presno, jesti voće, ne jesti posle 18h, ne jesti masno, ne jesti hleb, ne jesti slatkiše, ne jesti ništa, srkati zamenske obroke… Većina isproba popularne dijete na koje naleti u časopisima, na forumima, oduševi se gubljenjem 2-3 kg za nedelju dana (a da pri tom ne izgubi masti), kaže sebi “Napraviću pauzu pa ponovo…”  i vrati se prejedanju. Manji broj ljudi sedne, stavi na papir svoje navike pa razmisli “Aha, do sad sam unosila 3000kcal, sad ću da smanjim na 1200kcal i eto rešenja”. Da je tako lako regulisati telesnu masu, gojaznih verovatno nikada ne bi ni bilo, a naročito ne onih koji se muče sa dijetama a obim struka nikako ne smanjuju. Dugogodišnja hiperalimentacija se ne može rešiti sa par nedelja redukovanog energetskog unosa, jer dugogodišnja hiperalimentacija poremeti brojne procese i mehanizme u organizmu koji vam dodatno otežavaju postizanje željene telesne mase. O jednom takvom mehanizmu smo već govorili (insulinska rezistencija) pa bih sad da vam skrenem pažnju na još jedan.

Ljudsko telo, njegove funkcije i uravnoteženost  služe tome da svako od nas ima optimalnu telesnu masu i procenat masnog tkiva. Kako se stil života prilično promenio, promenio se i onaj prost mehanizam: više hrane-više masnog tkiva-više leptina-manji apetit, i obrnuto. Da stvari nisu baš tako jednostavne, pokazuje i otkriće mehanizma koji se zove heksozaminski biosintetski put (HBP). Svi već znamo da ćelije organizma koriste ugljene hidrate da bi sebi obezbedile potrebnu energiju (ATP). Tokom normalnog metabolizma ugljenih hidrata HBP koristi određenu količinu glukoze (oko 1-3%) ,tako što je kao glukozamin 6-fosfat prenese u HBP. Ovaj glukozamin 6-fosfat se onda konvertuje u UDP-N-acetilglukozamin i služi kao glikozilacijski supstrat. Glikozilacijski supstrat vezuje proteine da bi izmenio njihovu postojanost u ćeliji. Ova izmena, između ostalog, utiče i na to u kakvoj je interakciji protein sa genetskim materijalom. Što više jedemo, i što je više glukoze u organizmu, to je više glukoze koja ulazi u HBP. Upravo kroz ovo kretanje glukoze organizam “oseti” akutno ili hronično prejedanje, i ćelije na ovo stanje odgovaraju slanjem viška glukoze u HBP. Povećanje količine glukoze koja ulazi u HBP utiče na smanjenju insulinsku osetljivost, smanjenu iskoristljivost glukoze, pojačano lučenje insulina i povećanu sintezu masnih kiselina u jetri.

Znamo da je HBP mehanizam uz pomoć kog organizam “oseti” prekomerni unos hrane, a glikolizacija proteina ćelijski odgovor na ovo “opažanje”, i sa ovim mehanizmima su naučnici povezali OB gen (gen gojaznosti), povezujući kretanje glukoze kroz HBP sa ekspresijom ovog gena, a samim tim i lučenjem leptina. Dakle leptin se luči kao posledica ekspresije OB gena, a signali koji pokreću njegovo lučenje su povećan energetski unos (glukozni protok) i povećan pritisak u adipoznom tkivu (masnom tkivu) usled povećanja veličine masnih ćelija. Što više masnog tkiva, to više leptina. Posledica konstantno povišene koncentracije leptina je razvijanje rezistencije na leptin, baš kao i na insulin. Leptin ima centralnu i perifernu funkciju, i njegovi receptori se nalaze svuda. Najvažniji su oni u hipotalamusu, obzirom da je hipotalamus odgovoran za lučenje neurotransmitera i hormona gladi. Ukoliko se javi leptinska rezistencija, receptori na njega nisu osetljivi bez obzira što je njegova koncentracija u plazmi povećana, i hormoni gladi nastavljaju da se luče pojačano. Ovo ima za posledicu dalju hiperalimentaciju, smanjenje rasta skeletnih mišića, smanjenu potrošnju energije, snižavanje telesne temperature, smanjenje reproduktivne funkcije i pojačano lučenje hormona stresa, kortizola. Upravo je konstantno povišen kortizol jedan od krivaca za gomilanje masnih naslaga u predelu stomaka.

eat-whole-drink-water-quote

Ono što većina ljudi u ovom stadijumu preduzima je nagla redukcija unosa hrane i pojačana fizička aktivnost, uglavnom aerobna. Ovo donekle može dati rezultate, ali uglavnom uzrokuje pojačano lučenje kortizola, gubljenje proteina iz skeletnih mišića (često se telesna masa smanjuje na račun mišića) i lučenje neuropeptida Y koji je kriv za one čuvene “napade proždrljivosti” posle napornog vežbanja i izgladnjivanja. Ukoliko se odlučite da budete sami svoj majstor, tako što ćete se baciti na kupus, bolničku, UN ili koju god dijetu, i trčati do iznemoglosti, samo ćete se vrteti u začaranom krugu leptinske,a verovatno i insulinske rezistencije.

Da bi se rešili telesnih masti, potrebna je potpuna promena stila života, i to će vam reći svako ko se ovom problematikom ozbiljno bavi. Energetski unos se može smanjiti, ne drastično, ali i mnogo je važnije obratiti pažnju na izbor namirnica. Ukoliko vi dnevno unesete 1800kcal, manje nego 3000kcal koje ste ranije unosili, ali tih 1800kcal uglavnom potiče iz gotove hrane pretrpane šećerom i lošim mastima (musli, previše voća, razni dijetalni keksevi i proizvodi, mesne prerađevine, …), niste ništa uradili. Isto tako ništa nećete uraditi ako prepolovite porciju bečke šnicle, krompir pirea i ajvara, ili još gore, pojedete dva dvopeka i dve mandarine tokom čitavog dana. Morate da jedete kvalitetne proteine (meso, ribu, jaja, sir), puno vlakana iz svežeg povrća i žita, voća, i nikako ne zaboravite na masti. Bacite se na kuvanje, naučite nešto o namirnicama koje treba da jedete, o pripremi, isplanirajte jelovnik (najbolje uz nečiju pomoć) i neka vam neko pažljivo isplanira i fizičku aktivnost. Vremenom ćete se potpuno navići na novi stil života, i pitaćete se kako ste uopšte mogli drugačije.

eat-art-quote

Tags: , , ,

Trackback from your site.

Comments (5)

  • lovric

    |

    Odlican tekst koji u potpunosti opisuje moj problem. Upravo se spremam da po ko zna koji put zapocnem sa dijetom i pokusavam da pronadjem neku koja bi meni najbolje odgovarala. Do sada sam najbolje rezultate postizala sa UN dijetom. Posle citanja ovog teksta jasno mi je da postoji samo jedan pravi nacin. Ali, ne znam hocu li istrajati…

    Reply

    • Jasmina

      |

      Ako Vam treba pomoć, slobodno se javite.

      Reply

      • lovric

        |

        Naravno da bi mi korisni saveti i pomoc dobrodosli. Mislim da mi je najveci problem da pravilo zapocnem s promenama.

        Reply

  • Kako da obuzdamo glad » Pitajte nutricionistu

    |

    […] bar delimično shvatili šta je glad, i šta sve na nju utiče, možete baciti pogled na članak o leptinskoj rezistenciji. Priču o gladi dodatno komplikuje to što ljudi često jedu i kada  ne postoje fiziološke […]

    Reply

  • Obuzdajte apetit - Pitajte nutricionistu

    |

    […] neobuzdanog apetita i odustaju od dijetoterapije. Pričali smo o hormonima koji su za to zaduženi (Leptinska rezistencija), i kao što već znate, postoje oni zbog kojih smo gladni i oni zbog kojih osećamo sitost. Odnos […]

    Reply

Leave a comment