Grejpfrut

Written by Nutricionista. Posted in Namirnice

fruit-671980_960_720

Uživam u soku od grejpfruta, i mislim da, bez obrzira što je ova zima bila blaga i bez mnogo virusa, treba da se podsetimo na ovu divnu voćku iz grupe citrusa.

Grejpfrut je plod zimzelene tropske biljke koja je otkrivena na Barbadosu, i pripada porodici agruma (citrusa). Plod je veliki, sa nešto debljom korom, sočan i blago gorkog ukusa. Na tržištu se može naći sa belom, ružičastom i crvenom pulpom. Voće zri od septembra do decembra, ali je dostupno tokom cele godine.

  • Kao i ostalo citrusno voće, grejpfrut ima malo kalorija, samo 42kcal na 100g namirnice. Bez obzira na to, nikako ne preporučujem više od dve porcije voća dnevno.
  • Grejpfrut je odličan izvor biljnih vlakana, a naročito pektinom, izuzetno korisnim nerastvornim vlaknom koje utiče na peristaltiku creva i snižavanje holesterola i šećera u krvi.
  • Odličan je izvor vitamina A i flavonoida (naringerin i naringin), kao i likopena (naročito grejpfurt sa crvenom pulpom), beta karotena, ksantina i luteina. Ove fitohemikalije su odlični antioksidansi  i štite organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala.
  • Grejpfrut je dobar izvor još jednog važnog antioksidansa , vitamina C i nije slučajnost što nam je prva asocijacija na citrusno voće vitamin C. Ovaj vitamin je važan za brojne metaboličke procese, zaštitu organizma od infekcija i inflamacije, kao i resorpciju Fe u gastrointestinalnom traktu.
  • Grjepfrut je takođe i dobar izvor kalijuma, važnog elektrolita koji je neophodan za normalan rad srca i regulaciju krvnog pritiska.
  • Dobar je izvor i vitamina B grupe, i to folata, riboflavina, piridoksina i tiamina, a od minerala sadrži gvožđe, kalcijum, bakar i fosfor.

Grejpfrut se može servirati na razne načine, kao sok, u voćnim salatama, raznim poslasticama, nekim slanim jelima, a najbolje je jesti ga svežeg jer je zaista velika šteta odbaciti sva ta korisna biljna vlakna koja se odbace pravljenjem sokova, ili svih tih korisnih vitamina koji se termičkom i tehničkom obradom mogu izgubiti.

Na žalost, grejpfurt nije dozvoljen svim ljudima zbog interakcije sa nekim lekovima. Ranije se smatralo da su za interakciju sa lekovima krivi flavonoidi, međutim istraživanja su pokazala da su krivci zapravo furanokumarini. Furanokumarini blokiraju dejstvo određenih enzima u jetri i crevima, pa se mnogo veće koncentracije nekih lekova mogu naći u krvi pacijenata. Ukoliko koristite lekove za regulaciju krvnog pritiska, regulaciju nivoa masti, propulzive…, izbegavajte ovu voćku i raspitajte se kod svog izabranog lekara sa kojim još lekovima je moguća interakcija.

grejp

Tags: , , , ,

Trackback from your site.

Leave a comment