Dijabetes

Written by Nutricionista. Posted in Blog, Zdravlje na tanjiru

dijabetes
O dijabetesu se često priča, ali izgleda ne dovoljno jer se broj obolelih stalno povećava. Svetski dan borbe protiv dijabetesa je 14. novembra, ali ću ja već sada početi da vas podsećam na najčešću nezaraznu bolest današnjice.

Šta je dijabetes

Kao što sam već rekla, dijabetes ili šećerna bolest je hronična nezarazna bolest koju karakteriše upravo povećana koncentracija šećera u krvi, i njegova pojava u urinu. Radi se o poremećaju metabolizma šećera. Šećer je potreban svakoj ćeliji organizma, ali da bi stigao u svaku ćeliju, potreban je insulin. Insulin je hormon koji luči pankreas, i on omogućava ulazak glukoze u ćelije i kada ga nema, glukoza ostaje slobodna u krvi, a ćelije su je “gladne”. Glukoza ostaje slobodna i kada insulina ima, o tome smo pisali u teksu o insulinskoj rezistenciji, pa se neću ponavljati, ali u svakom slučaju, ovo su poremećaji koji dovode do pojave prvih simptoma bolesti , a kasnije i do akutnih ili hroničnih komplikacija, koje su sastavni deo kliničke slike dijabetesa.

Dijabetes tip 1

Kod ovog tipa dijabetesa, ćelije pankreasa ne stvaraju insulin, javlja se kod mlađih osoba, pa ga često zovu i insulin zavisni ili juvenilni dijabetes. Tip 1 se značajno razlikuje od tipa 2. Bolest se vrlo brzo razvija i ponekad prati neko stresno stanje. Pacijenti moraju da uzimaju insulin do kraja života, uz primenu higijensko dijetetskog režima, i moraju dobro voditi računa o nivou šećera u krvi.

Dijabetes tip 2

U ovom slučaju, pankreas ne proizvodi dovoljno insulina, ili se on ne iskorišćava. Ovaj tip je dosta čest, čak 90% obolelih od dijabetesa ima tip 2, a javlja se kod odraslih, uglavnom posle četrdeste godine, kada zbog niza razloga dolazi do postupne degeneracije beta ćelija pankreasa, pa samim tim i do postepenog slabljenja lučenja insulina. Paralelno se može smanjiti i njegov učinak, odnosno javlja se i insulinska rezistencija.Ovaj tip se sve češće javlja kod mlađih osoba, i češće je nasledan, mada ja i nasledni faktor povezujem sa ishranom, jer ako su vam se baka i deka nepravilno hranili, vrlo je verovatno da ćete se i vi loše hraniti. Tip 2 se razvija postepeno i podmuklo, često prođe mnogo godina dok se bolest ne otkrije, a najčešće se otkrije upravo kada se javi neka od komplikacija.

Gestacijski dijabetes

Ovaj tip dijabetesa se javlja u trudnoći, kod 2-4% žena, i ukoliko se ne leči, može biti uzrok komplikacija koje mogu naškoditi i majci i plodu. Tokom trudnoće, metabolizam ugljenih hidrata je izmenjen, pre svega usled povećanog lučenja već postojećih, i novonastalih hormona posteljice, koji deluju suprotno insulinu. Da bi se nivo šećera u krvi održao na prihvatljivom nivou, luči se više insulina, ali je čest slučaj da se insulina ne luči dovoljno, ili da se on ne može iskoristiti.

Simptomi

Što ranije se dijagnostikuje dijabetes, to je lakše izbeći moguće komplikacije. Međutim, simptomi često prođu potpuno nezapaženo, pa je važno dobro obratiti pažnju ako se bilo koji od simptoma prepozna. Najčešći simptomi su:

-učestalo mokrenje i noćno mokrenje

-pojačana žeđ

-pojačana glad

-nagli gubitak telesne mase

-umor

-nervoza i uznemirenost

-sporije zarastanje rana

-učestale kožne infekcije

-svrab kože

Dijagnoza

Kada se prepozna neki od simptoma dijabetesa, potrebno je potvrditi i prisustvo glukoze u urinu kao i povišen nivo šećera u krvi. Takođe, potrebno je uraditi niz testova kako bi se utvrdilo da li je i koliko, očuvana funkcija pankreasa, na osnovu čega se određuje o kom se tipu dijabetesa radi, i koja će se terapija primeniti. Najvažniji testovi koji potvrđuju dijabetes su određivanje glikemije natašte, kada se krv uzima 8h nakon poslednjeg obroka, i OGTT (test oralnim opterećenjem glukozom).

Ono što bih želela da istaknem, je značaj ranog otkrivanja bolesti i prevencije dijabetesa. Ukoliko se dijabetes na vreme otkrije, a ovde govorim o tipu 2, tok bolesti se može značajno ublažiti a komplikacije izbeći. Ukoliko u porodičnoj anamnezi postoji dijabetes, veoma je važno da članovi porodice vode računa o svojoj telesnoj masi, imaju izbalansiranu i zdravu ishranu, bave se fizičkom aktivnošću, i redovno kontrolišu svoje zdravstveno stanje. Pravilna ishrana i fizička aktivnost u ovom slučaju mogu biti i način da se nastanak bolesti spreči, kao terapija kada se bolest već javila. Savetovališta za ishranu ili dijabetes u okviru ustanova primarne zdravstvene zaštite imaju ogroman značaj u prevenciji i lečenju dijabetesa, ali ih na žalost nema dovoljno.

Lečenje i prevencija

Lečenje dijabetesa je kompleksno, i sastoji se iz opštih mera (edukacija, dijetoterapija, fizička aktivnost i samokontola) i insulinske ili neke druge medikamentozne terapije. Neću govoriti o medikamentoznoj terapiji, već ću se zdržati na jednom od opštih principa koji je po meni najvažniji za prevenciju, ali i veoma važan u lečenju ove bolesti.

Dijetoterapija

Ljudi su često u zabludi i očekuju da se dijabetična dijeta sastoji od neukusnih jela, pa se dešava da odustanu od ovog vida terapije pre i nego što su je isprobali. Dijetoterapija u ovom slučaju je zapravo samo uravnotežena ishrana kakvu bi svi trebali da imamo, ništa više. U ishrani dijabetičara moraju biti zastupljeni svi hranljivi i zaštitni sastojci, ishrana mora biti raznovrsna i mora se voditi računa o unosu ugljenih hidrata.

Grilled Fish Entree in Barcelona

Proteini

Preporučeni unos proteina kod dijabetičara je 0,8 do 1g na kg telesne mase, što čini 15% do 20% od ukupnog dnevnog energetskog unosa. Pacijenti kod kojij je prisutno oštećenje bubrega moraju ograničiti unos proteina na 0,8g na 1kg telesne mase. Prednost se daje proteinima iz namirnica životinjskog porekla, pa je neophodno u ishrani koristit dovoljne količine crvenog i živinskog mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda. Naravno, i namirnice biljnog porekla su izvor proteina, ali ne sadrže sve aminokiseline, i značajno povećavaju količinu unetih ugljenih hidrata.

Masti

Masti su izvor energije i zaštitnih materija (liposolubilni vitamini). Dijabetičari mogu koristiti sve masnoće, ali se kao i kod zdravih ljudi, prednost daje biljnim uljima, pre svega maslinovom. Prekomeran unos transmasti je kod svih kategorija stanovništva nepoželjan, pa je i kod dijabetičara neophodno svesti ih na najmanju moguću meru ili potpuno eliminisati iz ishrane. Margarin, razni industrijski namazi i sosevi, grickalice, krekeri i brojni konditorski proizvodi se moraju izbegavati, ne samo zbog nepoželjih masnoća, već i zbog suvišnih ugljenih hidrata koje neke od nabrojanih namirnica sadrže.

Ugljeni hidrati

O ugljenim hidratima, odnosno šećerima, smo već govorili. Takođe, pominjali smo i glikemijski indeks, biljna vlakna, pa je to na neki način bio uvod u priču o dijabetesu i ishrani dijabetičara. U ishrani dijabetičara, mada ako mene pitate, i u ishrani svih kategorija stanovništva, pretežno moraju biti zastupljeni složeni ugljeni hidrati.

Žitarice i proizvodi od žita

Česta je zabluda da dijabetičari moraju da isključe hleb i proizvode od žita iz svoje ishrane, a zapravo je dovoljno da promene svoje navike i koriste proizvode od punog zrna žita. Takođe, brojna istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje raženog hleba i proizvoda od ražanog brašna, mogu uticati na bolji insulinski odgovor, odnosno utiču na sporiju resorpciju glukoze u gastrointestinalnom traktu. Pored ražanog hleba, prednost se daje i ostalim vrstama hleba dobijenog od punog zrna žita, pahuljicama i kinoi. Naravno, kada se u planiranju obroka koriste ove namirnice, mora se voditi računa na ukupan unos ugljenih hidrata, bez obzira što ove namirnice sadrže i rastvorna i nerastvorna vlakna.

Povrće

Izbor povrća je zaista veliki, ali se prednost daje zelenom lisnatom povrću zbog niskog glikemijskog indeksa i visokog sadržaja vlakana. Dijabetičari bi trebali da ograniče unos povrća koje je bogato skrobom (krompir, cvekla, šargarepa ), kao i mahunarki, ali ih nikako ne treba isključiti iz ishrane.

Voće

Kada je voće u pitanju, dijabetičari moraju biti oprezni. Nakon unosa voća može doći do naglog skoka šećera u krvi, pa se porcije voća moraju ograničiti. Preporučuje se voće sa nižim glikemijskim indeksom, i prednost se daje bobičavom voću. Naravno, ne smemo zaboraviti i koštunjavo voće, jer sadrži korisne masti, proteine i vlakna.

Opšte preporuke

-Energetska vrednost dnevnog obroka dijabetičara, zavisi od procene stanja ishranjenosti organizma. Ukoliko je dijabetičar gojazan, neophodno je izvršiti redukciju energetskog unosa, kako bi se regulisala telesna masa.

-Isplanirani dnevni obrok bi trebao da se sastoji iz 5-6 manjih obeda.

-Obroke treba uzimati u pravilnim razmacima, uglavnim u isto vreme, i obroci se ne smeju preskakti. Ovo je veoma važno za izbegavanje pada ili naglog skosa šećera u krvi.

-Prednost se daje presnim namirnicama kad god je to moguće.

-Izbegavati šećer i šećerne koncentrate, i voditi računa o dnevnom unosu ugljenih hidrata.

-Preporučeni načini termičke obrade su pečenje, kuvanje i grilovanje.

-Češće koristiti morsku ribu i morske plodove, obzirom da su ove namirnice izvor kvalitetnih proteina i esencijalnih masti.

-Veoma je važno biti maštovit! Zdrava i izbalansirana ishrana, pa i dijabetična dijeta, mogu se sastojati iz veoma ukusnih jela koja takođe mogu lepo i da izgledaju. Zaista ima mnogo recepata za sve one koji žele da promene svoje navike i hrane se zdravije.

-Jedite polako, i  ma koliko je jelo ukusno, ne mora se pojesti sve iz tanjira ako osećate da ste se zasitili.

-Izbegavati gotova jela, i što manje koristiti prerađenu hranu. Pričali smo i o skrivenim šećerima, pa samo koristim priliku da vas podsetim da šećera ima možda baš u onim proizvodima gde ih ne očekujete. Pažljivo čitajte deklaracije.

-Izbegavajte voćne sokove. Sadrže mnogo brzovezujućih ugljenih hidrata, nemaju vlakna i imaju malu zasićujuću moć. Takođe, i unos alkohola treba svesti na najmenju moguću meru.

-Koristite zaslađivače, po moćustvu steviju. Ne morate se odreći slatke kafe ili čaja, omiljenog slatkiša koji volite da pravite, samo šećer zamenite stevijom.

-I naravno, ne zaboravite da unosite dovoljno tečnosti.

Tags: , , , , ,

Trackback from your site.

Comments (3)

  • Budite u formi » Pitajte nutricionistu

    |

    […] koji izgledaju mršavo a imaju ozbiljne zdravstvene probleme koji su uglavnom posledica gojaznosti (dijabetes tip 2, hipertenzija, povišeni lipidi, insulinska rezistencija, masna infiltracija jetre). Takvi […]

    Reply

  • smiljana

    |

    poštovana, dijabetičar sam tipa 2, pored svakodnevnih problema i velikih zdravstvenih problema štitna žlezda, gastritis, visok pritisak i puno drugih problemka velika nadutost stomaka problem sa probavom, veliki stres, klimaks i da ne nabrajam imam problem sa kilažom, složiće te se da prvo trebam krenuti sa ishranom, nisam u mogućnosti otići kod nutricioniste ni zbog para ni zbog vremena radim kod privatnika i to je neizvodljivo. rećiću vam prvo šta ja pojedem imam 57 godina, ujutro popijem pola limuna, doručak 2 kasike mlevenog lana sa kimom i ljutom paprikom preliveno mlekom, kefirom. uzina ovsene pahulje sa kašicicom cimeta u mleku. voćka neka, ručak čorbast ali u 17,00 časova sa povrćem i malim komadom mesa, popodne šaku orašasti plodova, neka voćka i ponekad ne svakodnevno još nesto zavisi od toga sta imam. ja smatram da to nije puno, ali kilogrami se gomilaju a sa njima i zdravstveni problemi se pogoršavaju. toliko ako možete dajte mi neki jelovnik savet ili bilo šta, ako ne hvala i prijatno vam bilo

    Reply

    • Jasmina Mitrić

      |

      Pre svega morate rešiti zdravstvene probleme, i to problem u radu štitne žlezde. Što pre se obraite Vašem izabranom lekaru, pa se onda, uz odgovarajuću terapiju, pozabavite i rešavanjem ishrane.

      Reply

Leave a comment